MSc Nikola Božić

Fakultet za primenjenu ekologiju “Futura”

Beograd, Republika Srbija

 

Budućnost radnih mesta do 2030.

– Globalni trendovi i perspektive za Zapadni Balkan i Srbiju –

„Do 2030. godine, predviđa se da će čak 22% sadašnjih poslova doživeti strukturnu promenu, uz stvaranje oko 170 miliona novih, ali i gašenje 92 miliona postojećih radnih mesta“

U jeku sve ubrzanijih tehnoloških promena, globalnih geopolitičkih turbulencija i klimatskih izazova, izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) “The Future of Jobs Report 2025” donosi detaljnu analizu toga kako će tržište rada izgledati u narednih pet godina. Baziran na istraživanju urađenom na uzorku od 1.000 poslodavaca, koji zapošljavaju preko 14 miliona radnika u 55 zemalja, izveštaj identifikuje glavne pokretače transformacije i razotkriva obrasce nestajanja, rasta i prilagođavanja poslova, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou.

Globalni pogled: Promena kao nova konstanta

Do 2030. godine, predviđa se da će čak 22% sadašnjih poslova doživeti strukturnu promenu, uz stvaranje oko 170 miliona novih, ali i gašenje 92 miliona postojećih radnih mesta. Neto bilans je pozitivan: globalno očekujemo rast od 78 miliona poslova, ali iza ovih brojeva stoji velika transformacija kompetencija i radnih profila.

Tri ključna trenda dominiraju ovom promenom:

1. Tehnološke promene (AI, automatizacija, digitalni pristup) – najbrže rastući poslovi biće u oblastima kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, analiza podataka i sajber bezbednost.
2. Zelena tranzicija – klimatske politike i potreba za održivim poslovanjem generišu potražnju za stručnjacima u oblasti obnovljive energije, električnih vozila i zaštite životne sredine.
3. Demografski pomaci – starenje populacije u razvijenim zemljama povećava potražnju za zdravstvenom i socijalnom negom, dok u zemljama sa mladim stanovništvom obrazovanje i zapošljavanje mladih postaje prioritet.

Zanimljivo je da se procenat promena veština usporava, sa 44% u 2023. na 39% u 2025, što WEF tumači kao rezultat većeg učešća radnika u obukama, prekvalifikacijama i doživotnom učenju.

Zapadni Balkan: Između prilike i izazova

Iako je izveštaj prvenstveno fokusiran na globalne tokove, on pruža i uvid u specifične regionalne izazove, među kojima se Zapadni Balkan izdvaja kao prostor velikog potencijala, ali i strukturnih slabosti. U ovom Regionu, osnovni izazov nije samo u broju radnih mesta, već u njihovom kvalitetu, kompetencijama radne snage i stepenu digitalne i zelene spremnosti.

Zemlje regiona suočavaju se sa:

• Odlivom mladih i kvalifikovanih kadrova.
• Niskim udelom digitalno i tehnološki pismenih radnika.
• Poteškoćama u obezbeđivanju sistemskih programa za obuke i prekvalifikacije.

Potencijal leži u činjenici da se radno sposobna populacija i dalje povećava, što u kombinaciji sa dobrim obrazovnim osnovama može predstavljati značajnu komparativnu prednost, naravno ukoliko bude praćena pametnim investicijama u veštine i radna mesta budućnosti.

 

Photo: MojPosao.net

 

Srbija: Stabilna osnova, ali potreban strateški zaokret

U okviru ovog izveštaja, Srbija je među zemljama sa niskom stopom nezaposlenosti (3%) i relativno visokim obrazovnim postignućima – 63% radne snage ima srednje obrazovanje, a više od polovine više ili visoko. Međutim, ova statistika skriva nekoliko ključnih izazova:

1. Nedostatak relevantnih veština: Čak dve trećine poslodavaca u Srbiji smatra da je nedostatak kvalifikacija glavna prepreka poslovnoj transformaciji.
2. Neusklađenost obrazovanja sa potrebama tržišta rada: Iako obrazovani, radnici često ne poseduju veštine tražene u digitalnoj ekonomiji – posebno u oblastima poput AI, programiranja, i data science.
3. Niska stopa učešća žena i mladih u tržištu rada, uprkos nominalnoj niskoj nezaposlenosti.
4. Mala ulaganja u obuke: Iako postoji dobra volja poslodavaca da ulažu u obuke, nedostaje sistemska podrška i politika koja bi to ubrzala i olakšala.

Pozitivno je to što većina ispitanih poslodavaca iz Srbije pozdravlja mere kao što su subvencije za plate i veća fleksibilnost u zakonima o zapošljavanju i otpuštanju, što ukazuje na spremnost da se transformacija tržišta rada ubrza, uz odgovarajuće institucionalne uslove.

Zaključak

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu jasno ukazuje na značajnu transformaciju tržišta rada, pri čemu će uspeh pojedinačnih zemalja zavisiti od njihove sposobnosti da predvide, pripreme i odgovore na ove promene. Srbija i region Zapadnog Balkana imaju potencijal da se pozicioniraju kao dinamična, agilna tržišta sa mladim kadrom i obrazovnom osnovom, ali taj potencijal mora biti osnažen sistemskim investicijama u veštine, ljude i inkluzivne politike rada.

Preporuke za Srbiju i Region:

• Snažan fokus na prekvalifikaciju i dokvalifikaciju – posebno u IT, energetici, zelenim industrijama i obrazovanju.
• Javno-privatna partnerstva u obrazovanju i strukovnim obukama – kako bi se uskladile potrebe privrede i obrazovnog sistema.
• Podsticaji za zadržavanje talenata u zemlji – kroz razvoj dinamičnog inovacionog i startap ekosistema.
• Digitalna i zelena pismenost od osnovne škole – jer veštine budućnosti moraju postati osnova, a ne luksuz.

U vremenu kada se linije između čoveka i mašine brišu, a veštine brže zastarevaju nego ikada, ključno pitanje za sve nas je – da li ćemo biti pasivni posmatrači ili aktivni učesnici te transformacije?

maj 2025.

Prilikom korišćenja cijelog ili dijela teksta, potrebno je navesti ime autora i izvor sa kojeg ste tekst preuzeli (www.lobiranje.eu)