– Globalne perspektive i lekcije za Zapadni Balkan –

 

Nikola Božić, Senior Education Expert

 

Vekovima je obrazovanje imalo jedan fundamentalni cilj: pripremanje ljudi za budućnost. Svaka velika tehnološka revolucija, od štamparske prese do industrijske revolucije i interneta, primoravala je škole i univerzitete da evoluiraju, ali je osnovna svrha obrazovanja ostala izuzetno stabilna. Institucije su postojale da bi prenosile znanje, razvijale veštine i pripremale pojedince za učešće u društvu i ekonomiji. Danas, po prvi put u modernoj istoriji, tu fundamentalnu misiju ne dovodi u pitanje novi izvor informacija, već tehnologija sposobna da sama proizvodi, organizuje i objašnjava znanje.

Veliki deo javnog razgovora o veštačkoj inteligenciji fokusirao se na alate kao što su ChatGPT, Gemini ili Copilot. Pitanja o plagijatu, automatizovanom pisanju eseja i budućnosti nastavnika dominiraju naslovnim stranama. Ipak, ove rasprave često ne vide daleko dublju transformaciju koja se odvija ispod površine. Veštačka inteligencija nije prosto još jedna obrazovna tehnologija. Ona nas primorava da ponovo razmotrimo šta učenje zapravo znači.

Nedavni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma „Oblikovanje budućnosti učenja: Spremnost obrazovanja za dobu veštačke inteligencije” obrađuje ovu promenu sa izuzetnom jasnoćom. Umesto pitanja da li obrazovanje treba da prohvati veštačku inteligenciju, izveštaj tvrdi da je pravi izazov „rastuća neusklađenost između brzo menjajuće tehnološke dostupnosti, ponašanja u učenju i obrazovnih sistema koji nisu opremljeni da ih prihvate”. Ključno pitanje više nije da li će AI transformisati obrazovanje, jer već jeste. Pitanje je da li obrazovni sistemi mogu dovoljno brzo da transformišu same sebe.

 

 

Kroz većinu istorije, obrazovanje je funkcionisalo u svetu definisanom ogranišenošću. Znanje je bilo ograničeno. Knjige nisu bile dostupne svakome. Stručnjaka je bilo malo. Škole i univerziteti su postojali jer je pristup informacijama bio ograničen, a nastavnici su služili kao suštinski vodiči kroz tu deficitarnost. Veštačka inteligencija fundamentalno menja ovu perspektivu. Današnji učenici mogu dobiti objašnjenja, prevode, sažetke i personalizovane povratne informacije u roku od nekoliko sekundi. Informacija više nije oskudan resurs, već je to je ljudska procena i promišljanje.

Ako je znanje univerzalno dostupno, onda se obrazovni uspeh više ne može meriti prvenstveno sposobnošću memorisanja informacija. Umesto toga, osobine i kvaliteti koji čine razliku između pojedinaca postaju oni koje mašine teško mogu da replikuju: kritičko mišljenje, etičko rasuđivanje, kreativnost, intelektualna radoznalost, saradnja i sposobnost rešavanja složenih problema u uslovima nesigurnosti. Ironično, veštačka inteligencija može povećati, a ne smanjiti vrednost jedinstveno ljudskih sposobnosti.

Ova transformacija takođe razotkriva jednu od najvećih zabluda o obrazovnoj tehnologiji. Inovacije u obrazovanju često su povezivane sa digitalnim uređajima, onlajn platformama i poboljšanom povezanošću. Veštačka inteligencija se fundamentalno razlikuje. Prethodne tehnologije su pomagale ljudima da efikasnije pristupe informacijama. AI sve više učestvuje u samom kognitivnom radu. Ona sastavlja argumente, generiše objašnjenja, sumira istraživanja i predlaže rešenja. Čineći to, ona ne menja samo način na koji učenici uče, već i način na koji razmišljaju.

Zbog toga Svetski ekonomski forum upozorava na posmatranje AI prosto kao još jednog tehnološkog unapređenja. Izveštaj naglašava da obrazovni ishodi neće zavisiti od same tehnologije, već od uslova pod kojima se ona primenjuje. AI se već širi kroz učionice odozdo prema gore, jer učenici i nastavnici usvajaju ove alate znatno pre nego što su nastavni planovi, sistemi ocenjivanja i okviri upravljanja imali vremena da se prilagode. Drugim rečima, tehnološko usvajanje se odvija brže od institucionalnog učenja.

Možda je najubedljiviji doprinos izveštaja njegova rasprava o onome što opisuje kao kognitivnu atrofiju. Ljudska inteligencija se razvija kroz trud. Učenje nikada nije bilo pasivan proces, već onaj koji zahteva preispitivanje, eksperimentisanje, neuspeh i refleksiju. Neuronauka je više puta dokazala da se mozak jača kroz aktivno kognitivno angažovanje. Ipak, veštačka inteligencija sada omogućava učenicima da eksternalizuju mnoge od samih aktivnosti kroz koje se gradi razumevanje. Umesto analiziranja složenog članka, AI ga sumira. Umesto konstrukcije argumenta, AI ga proizvodi. Umesto rešavanja teškog problema, AI objašnjava svaki korak. Rezultat je veća efikasnost, ali potencijalno manje intelektualno angažovanje.

Ovo nije argument protiv veštačke inteligencije. Ovo je argument protiv mešanja komfora sa učenjem. Obrazovanje se oduvek oslanjalo na ono što psiholozi opisuju kao „poželjnu težinu”, intelektualni trud kroz koji nastaje trajno razumevanje. Ako učenici dosledno delegiraju rasuđivanje mašinama, mogu postepeno oslabiti same kognitivne kapacitete radi čijeg razvoja obrazovanje i postoji. Kako izveštaj napominje, najveći rizik nije sama veštačka inteligencija, već njeno nestrukturirano usvajanje.

Usko povezano sa ovim izazovom je još jedno ključno pitanje ere veštačke inteligencije: poverenje. Generativni AI sistemi daju tečne i ubedljive odgovore, ali povremeno generišu netačne ili potpuno izmišljene informacije. Ove takozvane „halucinacije” predstavljaju više od tehničkog ograničenja; one redefinišu jednu od najstarijih odgovornosti obrazovanja. U prošlosti, nastavnici su prvenstveno pomagali učenicima da dođu do znanja. Dok sada sve više moraju pomagati učenicima da procene njegovu verodostojnost. U okruženju gde ubedljiva informacija nije nužno i tačna, kritičko mišljenje postaje manje akademska veština, već više građanska potreba i nužnost.

 

 

Veštačka inteligencija takođe dovodi u pitanje davno uspostavljene pretpostavke o akademskom integritetu. Generacijama je originalnost bilo relativno lako definisati. Učenici su radili zadatke samostalno, nastavnici su ih ocenjivali, a institucije su potvrđivale kompetenciju. Danas su granice daleko manje jasne. Ako AI pomaže u organizaciji eseja, poboljšava gramatiku ili predlaže argument, gde se završava pomoć, a gde počinje autorstvo? Na ova pitanja se ne može odgovoriti prosto ažuriranjem pravila o plagijatu. Ona zahtevaju od obrazovnih institucija da ponovo osmisle samo ocenjivanje. Budućnost će verovatno staviti veći naglasak na dijalog, učenje zasnovano na projektima, saradnju i autentično demonstriranje razumevanja nego na pisane radove koje mašine lako generišu.

Ipak, fokusiranje isključivo na ove rizike stvorilo bi nepotpunu sliku. Veštačka inteligencija takođe donosi izvanredne mogućnosti. Svetski ekonomski forum ističe njen potencijal da smanji administrativno opterećenje za prosvetne radnike, pruži personalizovane povratne informacije u velikim razmerama, podrži učenike sa različitim potrebama u učenju i proširi pristup kvalitetnom obrazovanju. U svetu koji se suočava sa značajnim nedostatkom nastavnika, ove mogućnosti ne treba potcenjivati. Odgovornim koroišćenjem, AI može omogućiti nastavnicima da posvete više vremena onome što samo ljudi mogu pružiti: mentorstvu, emocionalnoj podršci, etičkom vođenju i negovanju radoznalosti.

Prepoznajući i rizike i mogućnosti, ovaj izveštaj uvodi ono što je možda njegov najvredniji doprinos: „Okvir spremnosti za AI”. Ovaj okvir procenjuje da li obrazovni sistemi poseduju upravljanje, institucionalni kapacitet, pedagoške prakse i okruženja za učenje neophodne za odgovornu integraciju AI, umesto da meri samo tehnološko usvajanje. Glavno pitanje je da li škole imaju institucionalnu zrelost da mudro koriste AI, a ne samo da li joj imaju pristup.

Ova razlika je posebno relevantna za Zapadni Balkan. Dok većina razvijenog sveta usavršava zrele sisteme digitalnog obrazovanja, zemlje širom našeg regiona doživljavaju dve transformacije istovremeno. One još uvek završavaju svoju digitalnu tranziciju, dok se istovremeno suočavaju sa brzim pojavljivanjem veštačke inteligencije. Ovaj dvostruki izazov stvara i priliku i rizik. S jedne strane, obrazovni sistemi koji se još uvek razvijaju imaju mogućnost integrisanja AI od samog početka, umesto prilagođavanja zastarelih struktura. S druge strane, nedovoljno ulaganje u usavršavanje nastavnika, reformu ocenjivanja i digitalnu pismenost moglo bi produbiti postojeće obrazovne nejednakosti umesto da ih smanji.

Srbija dobro ilustruje ovaj paradoks. Zemlja je pokazala ambiciju usvajanjem rane nacionalne strategije za veštačku inteligenciju i ulaganjem u inovacione ekosisteme. Ova dostignuća zaslužuju priznanje. Međutim, strategija za AI ne stvara automatski škole spremne za AI, univerzitete spremne za AI ili nastavnike spremne za AI. Ona zahteva i sistematsko ulaganje u profesionalni razvoj, institucionalno upravljanje, moderne prakse ocenjivanja i javno razumevanje odgovorne upotrebe AI. Što je najvažnije, zahteva prepoznavanje da se reforma obrazovanja u krajnjoj liniji tiče ljudi, a ne tehnologije.

Po mom mišljenju, pitamo se da li su škole spremne za veštačku inteligenciju, ali važnije pitanje može biti da li se učenici pripremaju za svet u kojem veštačka inteligencija postaje nevidljivi deo svakodnevnog života. Sama digitalna pismenost više nije dovoljna. Ono što će naredne decenije zahtevati jeste ono što bi se moglo nazvati „ljudskom spremnošću”: sposobnost kritičkog mišljenja, kontinuiranog učenja, primene etičke procene, saradnje među različitim disciplinama i samouverenog prilagođavanja stalnim promenama. To nisu samo obrazovni ishodi, već temelji održivih društava.

Veštačka inteligencija će nesumnjivo preoblikovati obrazovanje tokom narednih decenija. Promeniće način na koji se pristupa znanju, kako nastavnici predaju i kako učenici uče. Tu budućnost će oblikovati odluke koje donose vlade, univerziteti, škole, prosvetni radnici i porodice, a ne sama tehnologija.

Svetski ekonomski forum zaključuje svoj izveštaj zapažanjem: „Pitanje nije da li će AI oblikovati obrazovne sisteme, već da li će obrazovni sistemi oblikovati kako se AI koristi.”

 

Prilikom korišćenja cijelog ili dijela teksta, potrebno je navesti ime autora i izvor sa kojeg ste tekst preuzeli (www.lobiranje.eu)