Veštačka inteligencija i lobiranje:
Nova era globalnog političkog uticaja
Doc. dr Miloš Trkulja
Strategic Development Group, Global Markets,
Lanaco d.o.o. Banja Luka
Veštačka inteligencija i lobiranje:
Nova era globalnog političkog uticaja
Fenomen Veštačke inteligencije (u daljem tekstu: VI) postaje primarni faktor globalne promene razumevanja, prihvatanja i korišćenja savremenih tehnologija u svim sferama života. U prostoru između potencijala i rizika, sa jedne, te konceptualno odgovarajuće primene i transparentnosti, sa druge strane, u ovom trenutku se jasno definiše veličina izazova sa kojima se svet susreće u korišćenju VI, kao jednog od mega trendova digitalne transformacije.
Iako je još uvek u fazi kreiranja tehnološke zrelosti i pozicije na globalnom tržištu, VI već sada jeste nezaobilazan faktor savremenog društva. Ona konceptualno i sadržajno menja način na koji komuniciramo, razmišljamo i radimo. U drugoj perspektivi ona menja model, način i raspoloživost pristupa velikoj količini podataka u realnom vremenu. Iz tih razloga, ona kreira ambijent u kome je moguće značajno uticati na način kako se donose političke odluke. U tom kontekstu, realno posmatrano i procesno očekivano, u jednoj digitalnoj paraleli, lobiranje kao potvrđeni ključni mehanizam za oblikovanje politika i zakonodavstva, zahvaljujući potencijalima VI dobija izuzetno snažnu alatku koja na duge staze može izmeniti njegove do danas poznate postulate funkcionisanja. Korišćenje VI još uvek sa sobom nosi realativno visok nivo kontroverze, koje bi se na primeru lobiranja moglo veoma jasno identifikovati.
Izvesno je da VI omogućava različitim interesnim grupama da utiču na političke procese, ali baš ta kombinacija VI i lobiranja otvara nova pitanja o transparentnosti, etici i moći uticaja u donošenju odluka. U tom kontekstu je neophodno sagledati kako VI transformiše lobiranje, prednosti i rizike ove transformacije, a tako i njene posledice po demokratiju.
Tradicionalno lobiranje se oslanjalo na lične kontakte, iskustvo i direktnu komunikaciju s donosiocima odluka. Međutim, primena VI u potencijalu može ovo promeniti na nekoliko načina. Ona omogućava prikupljanje i analizu ogromnih količina podataka iz različitih izvora, kao što su društvene mreže, vladini dokumenti i medijski sadržaji. Ova analiza pomaže lobistima da precizno predvide političke trendove, stavove birača i prioritete zakonodavaca. Korišćenjem algoritama za segmentaciju publike, lobisti mogu kreirati ciljane kampanje koje se obraćaju specifičnim grupama birača ili zakonodavaca, prilagođavajući poruke njihovim interesima i vrednostima.
Digitalna kampanja Laburističke partije
Tokom opštih izbora u Velikoj Britaniji, Laburistička partija je koristila napredne VI alate za mikrotargetiranje birača na osnovu njihovih stavova, interesa i demografskih karakteristika. Algoritmi su analizirali podatke sa društvenih mreža kako bi kreirali personalizovane političke poruke za različite segmente birača. Na primer, poruke o zdravstvenoj zaštiti bile su usmerene ka starijoj populaciji, dok su teme obrazovanja bile ciljane na mlađu publiku.
Chatbotovi i generativni modeli jezika omogućavaju efikasniju komunikaciju s biračima, medijima i donosiocima odluka, olakšavajući širenje ključnih poruka i prikupljanje povratnih informacija.
Chatbotovi za građansku participaciju
Estonija, poznata po svojoj naprednoj digitalnoj infrastrukturi, koristi chatbotove za komunikaciju između građana i državnih institucija. Chatbotovi pomažu u informisanju građana o zakonodavnim inicijativama, prikupljanju mišljenja i olakšavanju procesa javnih konsultacija. Ovaj pristup je posebno koristan za organizacije civilnog društva koje žele da utiču na donošenje zakona putem transparentnog lobiranja.
Uvažavajući gore izloženu strukturu i sadržaj potencijalnih promena lobiranja, koje su rezultat uticaja VI, verujem da je u posebnom segmentu nužno pokušati prepoznati koristi koje ona može doneti, a koje se mogu prepoznati u različitim segmentima, imajući u vidu njene digitalne performanse koje imaju mnogo širi front upotrebe.
Tako, analitika podataka može pružiti preciznije uvide u javno mnjenje i ekonomske posledice određenih politika, omogućavajući zakonodavcima da donesu kvalitetnije i na realnim podacima definisane odluke.
Politico AI Dashboard
Politico je razvio VI alat za analizu javnog mnjenja koji koristi mašinsko učenje za obradu velikih količina podataka s društvenih mreža, medijskih portala i anketa. Ovaj alat pomaže političkim analitičarima i lobistima da identifikuju ključne teme o kojima se diskutuje u javnosti, kao i da predviđaju promene u političkom raspoloženju. Na osnovu ovih uvida, moguće je kreirati efikasne kampanje koje odgovaraju na stvarne potrebe i fokusirane su na realne probleme građana.
Korišćenje VI za praćenje interakcija između lobista i donosioca odluka može povećati transparentnost procesa lobiranja i smanjiti mogućnost korupcije. Personalizovana komunikacija može podstaći veće angažovanje građana u političkim procesima, što može doprineti jačanju demokratskih institucija.
Svakako, istorija tehnoloških inovacija, posebno onih koje su imale revolucionarni predznak kakav danas poseduje i VI, pokazala je da je sagledavanje rizika njihovog korišćenja, preduslov za njihovu adekvatnu i na duže staze kvalitetnu primenu. Iako VI može unaprediti efikasnost i transparentnost lobiranja, ona takođe sobom nosi određene rizike. U tehnološkom smislu sigurno najvažnija, je činjenica da algoritmi mogu biti zloupotrebljeni za širenje dezinformacija ili manipulaciju javnim mnjenjem kroz mikrotargetirane kampanje. Ovo može podrivati demokratske procese i smanjiti poverenje u političke institucije. Zbog toga, a kako bi se osigurala etička upotreba VI u lobiranju, neophodno je obezbediti transparentnost u načinu na koji algoritmi funkcionišu, kao i u procesu donošenja odluka na osnovu njihovih analiza.
Velike korporacije i moćne interesne grupe raspolažu značajnim resursima za ulaganje u napredne VI alate, što može dovesti do nejednakosti u uticaju na političke procese. Zbog toga je nužno da zakonska regulativa osigura zaštitu privatnosti korisnika i spreči zloupotrebu podataka za manipulaciju javnim mnjenjem. Prikupljanje i obrada velikih količina podataka o korisnicima otvara pitanje zaštite privatnosti i etičkih aspekata korišćenja tih podataka u političke svrhe.
Cambridge Analytica
Cambridge Analytica je sigurno najbolji primer korišćenja VI za mikrotargetiranje, koji je izazvao globalnu raspravu o etici i transparentnosti u političkom lobiranju. Korišćenjem podataka sa Facebooka, ova kompanija je kreirala precizne psihografske profile birača, što je omogućilo visoko personalizovano lobiranje tokom predsedničkih izbora u SAD-u 2016. godine.
Imajući u vidu naveden korpus izazova upotrebe VI u lobiranju, neophodno je uspostaviti sistem veoma jasnih pravnih i etičkih pravila koja uvažavaju kompozitnost njenih tehnoloških mogućnosti koji u delovima prevazilaze mogućnost potpunog sagledavanja njihovih uticaja, posebno u aktuelnom trenutku globalne nejednakosti u pristupu tehnologijama poslednje generacije. U tom kontekstu bi bilo pragmatično, a sa pravnog aspekta potpuno ispravno, raditi na smanjenju jaza između velikih korporacija i manjih organizacija kada je reč o pristupu naprednim VI alatima za lobiranje. U narednom koraku bi bilo nužno obezbediti transparentnost, kako u načinu na koji algoritmi funkcionišu, te kako izgleda proces donošenja odluka na osnovu njihovih analiza. Suštinski, front regulacije bi trebalo da osigura zaštitu privatnosti korisnika i spreči zloupotrebu podataka za manipulaciju javnim mnjenjem.
Očigledno je da se samo kroz pažljivo regulisanje i transparentnost može osigurati da VI zaista doprinese jačanju demokratskih procesa, umesto da postane alat za manipulaciju i koncentraciju moći.
Iz drugog ugla, sa strane nosioca inovacionog potencijala, za kompanije koje kreiraju VI kapcitet, lobiranje ima veliki značaj što potvrđuju novčana izdvajanja za ovu aktivnost u prosloj godini. Potrošnja na lobiranje za VI u SAD je značajno porasla u 2024. godini. Prema podacima OpenSecrets (www.opensecrets.org), čak 648 kompanija je uložilo u ovaj segment lobiranja, u poređenju sa 458 u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 141%. Posebno je primetno povećanje izdvajanja za VI laboratorije, tj. kompanije posvećene skoro isključivo komercijalizaciji različitih VI tehnologija.
Tako je OpenAI povećao svoju potrošnju na lobiranje na 1,76 miliona US$ u 2024. u poređenju sa 260.000 US$ u 2023. Anthropic, bliski rival OpenAI, udvostručio je svoju potrošnju sa 280.000 US$ u 2023. na 720.000 dolara prošle godine. Startup Cohere je takođe povećao svoju potrošnju sa 70.000 US$ u 2023. na 230.000 US$ u 2024. godini.
Ukupno, OpenAI, Anthropic i Cohere su zajedno potrošili 2,71 milion US$ na federalno lobiranje u 2024. godini. Iako ova suma može izgledati malo u poređenju sa 61,5 miliona US$ koje je ICT industrija potrošila na lobiranje tokom istog perioda, to je više od četiri puta od kombinovane potrošnje tri laboratorije AI u 2023. godini. Ovaj trend najbolje odražava rastuću regulatornu nesigurnost, koja podstiče kompanije da pojačaju lobiranje.
Na kraju, VI ima ozbiljan potencijal da donese revoluciju u svetu lobiranja, transformišući način na koji se prikupljaju informacije, oblikuju poruke i utiče na donošenje odluka. Iako ova transformacija donosi mnoge prednosti, ona takođe nosi sobom ozbiljne etičke dileme i rizike, uključujući manipulaciju javnim mnjenjem, neravnopravnost u pristupu informacijama i ugrožavanje privatnosti. U ovom novom dobu digitalnog lobiranja, ključno je pronaći ravnotežu između inovacije i odgovornosti, kako bi se obezbedilo pravedno i demokratsko društvo.
Odnos VI i lobiranja u različitim aspektima njihove interakcije, svakako ima potencijal da obeleži naredni period, najviše zbog toga što on može značajno modifikovati postojeće postulate lobiranja približavajući ga digitalnim perspektivama shodno aktuelnom procesu digitalne globalizacije i ulaska u jedan, ne do kraja jasno definisan, virtuelni prostor u koji smo možda i nesvesno uvedeni korišćenjem društvenih mreža, odnosno samovoljno kreirajući profile na njima.
april 2025.
Prilikom korišćenja cijelog ili dijela teksta, potrebno je navesti ime autora i izvor sa kojeg ste tekst preuzeli (www.lobiranje.eu)