MSc Nikola Božić

Fakultet za primenjenu ekologiju “Futura”

Beograd, Republika Srbija

ESG kao geopolitički alat:

Kako zelene politike oblikuju međunarodne odnose

“ESG više nije samo alat za održivost već je postao moćno geopolitičko sredstvo.”

U svetu u kojem globalne sile redefinišu pravila igre, ESG (Environmental, Social, and Governance) više nije samo standard održivog poslovanja, već i instrument međunarodnog uticaja. Ono što je nekada bilo dobrovoljna poslovna praksa sada postaje političko i ekonomsko pitanje, oblikujući trgovinske odnose, investicione tokove i međunarodnu regulativu.

Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Kina, tri ključna geopolitička igrača, koriste zelene politike i ESG standarde kako bi oblikovali globalne tokove kapitala, ali i kako bi zaštitili sopstvene ekonomske i političke interese. Za manje zemlje, posebno one na Zapadnom Balkanu, ESG može biti prilika za ekonomski rast ili prepreka za integraciju u globalnu ekonomiju.

 

 

ESG u EU: Zeleni dogovor kao sredstvo uticaja

Evropska unija se pozicionirala kao globalni lider u ESG regulativi, koristeći ekološke standarde kao mehanizam trgovinskog i ekonomskog uticaja. Njena glavna strategija, Evropski zeleni dogovor (European Green Deal), postavlja stroge standarde održivosti koji direktno utiču na trgovinske partnere EU.

✅ CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism): Mehanizam prekograničnog usklađivanja za ugljenik, koji od 2026. godine uvodi dodatne takse na proizvode iz zemalja sa slabijim ekološkim pravilima. Ovo znači da zemlje koje izvoze čelik, cement ili aluminijum u EU moraju da dokažu ekološku održivost svojih proizvoda ili će da plate dodatne troškove.

✅ ESG izveštavanje: Kompanije koje posluju u EU moraće da dostavljaju transparentne ESG izveštaje, uključujući podatke o emisiji ugljen-dioksida, uslovima rada i korporativnoj etici. Ovo postavlja visok prag za kompanije iz zemalja u razvoju koje nemaju infrastrukturu za ESG izveštavanje.

✅ Zelena finansijska pravila: EU sve više uslovljava pristup finansijskim mehanizmima kroz ESG standarde, što znači da firme koje ne ispunjavaju održive kriterijume teže dolaze do investicija.

Šta ovo znači geopolitički? EU kroz ESG reguliše ne samo svoje unutrašnje tržište, već i pristup svojim ekonomskim partnerima, postavljajući ekološke standarde kao uslov za trgovinu i investicije. Zemlje koje ne mogu da se prilagode ovim regulativama gube tržišni udeo, dok kompanije iz EU postaju konkurentnije.

 

 

SAD i ESG: Politika, investicije i globalni pristup

Za razliku od EU, gde ESG postaje deo obavezne regulative, u Sjedinjenim Američkim Državama ESG dominira kroz privatni sektor i finansijska tržišta.

✅ Velike investicione kuće poput BlackRock uslovljavaju saradnju sa kompanijama ESG kriterijumima. Kompanije koje ne zadovoljavaju ove standarde gube pristup finansiranju.

✅ Američka vlada koristi ESG kao deo spoljne politike: Uvođenjem ekoloških i društvenih standarda u trgovinske sporazume, SAD pokušava da zaštiti svoje kompanije i ograniči uticaj globalnih rivala.

✅ ESG u energetskom sektoru: Prethodna administracija ulagala je u obnovljive izvore energije i koristila ESG da podstakne kompanije da se udalje od fosilnih goriva. Ovaj pristup ima geopolitičke posledice, jer SAD istovremeno smanjuje zavisnost od uvoza energije i ograničava uticaj drugih energetskih sila. Jasan je nagoveštaj nove administracije za zaokret od ovakve politike.

 

 

SAD koristi ESG kao investicioni mehanizam i političko oružje, dok EU koristi regulativu kao ekonomski alat pritiska.

Kina: ESG između kontrole i ekonomskih interesa

Kina je najveći proizvođač solarnih panela i električnih vozila, što joj omogućava da dominira globalnim ESG tržištem. Međutim, njen pristup ESG je dvoličan. Dok zvanično podržava zelene inicijative, mnoge kineske kompanije i dalje koriste energiju iz fosilnih goriva.

✅ Zelena tehnologija kao geopolitički alat: Kina koristi ESG standarde da izvozi solarnu energiju, baterije i zelene tehnologije, čime postaje lider u globalnim ekološkim inovacijama.

✅ Kineska verzija ESG: Za razliku od Zapada, Kina fokusira ESG više na društvenu odgovornost i stabilnost nego na ekološke standarde, što joj omogućava fleksibilnost u primeni politika.

 

 

Kina balansira između prilagođavanja ESG trendovima i korišćenja istih za širenje globalnog uticaja.

Zapadni Balkan i ESG: Prilika ili pretnja?

Za zemlje Zapadnog Balkana, ESG predstavlja i izazov i priliku.

➡ Izazov: Striktne ESG regulative EU mogu da otežaju izvoz i pristup tržištu. Privrede koje se oslanjaju na fosilna goriva i tešku industriju mogu da trpe ozbiljne ekonomske posledice.

➡ Prilika: ESG može biti alat za privlačenje stranih investicija. Zemlje koje usvoje ESG standarde mogu da se pozicioniraju kao centri održive industrije i inovacija.

Primer: Srbija i Hrvatska već ulažu u obnovljive izvore energije, što može povećati njihovu konkurentnost na EU tržištu.

ESG više nije samo alat za održivost već je postao moćno geopolitičko sredstvo. Dok EU koristi ESG regulative za uticaj na globalno tržišta, SAD ga koristi kroz investicione tokove, a Kina kroz tehnološku dominaciju. Za zemlje Zapadnog Balkana, ESG može biti prepreka za ekonomski razvoj, ali i dobra mogućnost za rast i integraciju u globalne tokove.

Oni koji shvate da ESG nije samo ekološka, već i geopolitička strategija, imaju veću šansu da ranije budu deo nove globalne ekonomije.

mart 2025.

Prilikom korišćenja cijelog ili dijela teksta, potrebno je navesti ime autora i izvor sa kojeg ste tekst preuzeli (www.lobiranje.eu)